Get Adobe Flash player

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/23 14 100
  • Mob: +381-064/233 63 64

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/2314100
  • Mob: +381-064/233 63 64
 

Agronomi i agro ekonomisti

RTV Vojvodina | 05.septembar.2011 | 15:23

Najavljeno zapošljavanje agronoma

SJENICA - Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović najavio je danas da će do kraja oktobra svaki nezaposleni agronom u Srbiji imati priliku da sklopi ugovor sa državom i postane savetodavac. Petrović je kazao da je u Srbiji trenutno nezaposleno 1.996 agronoma što je nedopustivo s obzirom da se u našoj zemlji poljoprivredom bavi dva miliona ljudi a od agrara živi 700.000 porodica. Petrović je naveo da agronomi neće dobiti stalno zaposlenje, već će biti angažovani po ugovoru. On je podsetio da je na savetodavnim poslovima pri ministarstvu poljoprivrede trenutno zaposleno oko 200 ljudi, ističući da je cilj da se angažovanjem novih ljudi taj posao obavlja na najbolji mogući način. Petrović je napomenuo da će agronomi davati poljoprivrednicima savete i instrukcije o tome koje ratarske kulture treba poljoprivrednici da seju i uzgojom koje stoke treba da se bave u zavisnosti od dela zemlje u kojem žive kako bi postigli što veću efikasnost proizvodnje i povećali zaradu.

Turska je poluostrvo koje se prostire na dva kontinenta jugoistočoj Evropi (3% površine) i jugozapadnoj Aziji (97%). Na površini od 780,580 km2 živi oko 72.6 miliona stanovnika i godišnje je poseti 28 miliona turista. Od 1999. godine postala je zemlja kandidat za članstvo u EU. Pozicija Turske u pregovorima sa EU je specifična i člansto je pod znakom pitanja, međutim, tokom proteklih dvadesetak godina Turska je uradila brojne reforme koje su ojačale njenu demokratiju i privredu.

U izveštaju evropske komisije se ističe da je Turska mnogo napredovala u odnosu na raniji period u primeni standarda za članstvo. Pored ekonomskih problema Turska ima i nekoliko političkih problema koji otežavaju razvoj Turske. To su problemi oko Kipra, Kurdske manjine i odnosa u regionu.

Posle dve ozbiljne ekonomske krize 2000. i 2001. godine Turska vlada i MMF su donele program ekonomskog oporavka, gde je jedan od osnovnih zadataka bio smanjivanje inflacije, koja je uspešno provođena nekoliko godina (20% 2003., 12% 2004,, 8% 2005). Rezultat reformi je bio značajan, kao i ekonomski rast i povećanje izvoza.

Dodatno približavanje EU i početak pregovora o pridruživanju ohrabrili su uspešne privatizacije i veća ulaganja u Tursku privredu.

Danas je Turska ekonomija po veličini 16. na svetu spoj moderne industrije i trgovine sa tradicionalnom poljoprivredom. Privatni sektor je osnova ekonomije i on beleži veliki rast, dok država i dalje učestvuje u upravljanju osnovnom industrijom, bankarstvom, transportom i komunikacijama. Ipak, Turska ima za cilj da smanji učešće države u ekonomiji i to sprovodi uspešnim privatizacijama u poslednjih nekoliko godina.

Najveći industrijski sektor je tekstilna industrija. Druga dva dominantna sektora su automobilska i elektronska industrija koja polako dostižu tekstilnu, prema vrednosti proizvodnje i izvoza. Usled izvozno orjentisane privrede svetska ekonomska kriza je ostavila posledice i još uvek ometa Tursku privredu i ekonomiju. Najmanje štete pretrpeo je njihov bankarski sistem i finansije, dok je Turska privreda suočena sa smanjenom potrebom za izvozom njihovih proizvoda i globalnim ekonomskim usporavanjem. Dodatno visoki spoljni dug opterećuje privredu.

Turska je među prvih pet proizvođača u svetu po proizvodnji: bibera, čilija, pamuka, krastavaca, spanaća, plavog patlidžana, boranije, lešnika, pistaća, oraha, luka, šećerne repe, paradajza, lubenica i dinja, stonog voća, smokava, maslina, meda i ovčijeg mleka.

Među žitaricama najviše se proizvodi pšenica (oko 17,8 miliona tona), ječam (preko 5.9 miliona tona) kukuruz (oko 4.3 miliona tona). Od industrijskog bilja: šećerna repa, duvan i pamuk. Iako se seju na oko 4% površina povrtarske kulture učestvuju sa preko 19% u ukupnoj vrednosti turske poljoprivrede.

Najvažnije povrće, po proizvedenoj količini, je paradajz, slede krompir, krastavac i luk. Pored toga Turska ima značajne površine pod jabučastim i jezgrastim voćem. Za Tursku je specifično to da je ona najveći proizvođač jezgarastog voća u svetu (lešnika, oraha, badema i drugih srodnih vrsta voća).

Prirodni uslovi pogoduju razvoju stočarske proizvodnje. Međutim, najveći broj gazdinstava ima svega par grla stoke, prvenstveno za sopstvene potrebe. U ovoj grani još uvek dominiraju tradicionalni sistemi uzgajanja (prilično ekstenzivni), siromašna ishrana grla, a veterinarska kontrola nije na zavidnom nivou. Ipak, poslednjih nekoliko godina primetne su tendencije da se proizvođači sve više opredeljuju za intenzivnije sisteme proizvodnje.

U proizvodnji mesa učestvuje preko ¾ goveđe i oko 20% ovčije meso. Proizvodnja mleka u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa 8,5%. Turska je najveći proizvođač ovčijeg mleka u svetu sa oko 800.000 tona.

Turska poslednjih godina ostvaruje suficit u razmeni poljoprivrednoprehrambenim proizvodima iako je još 2000. godine imala negativan trgovinski saldo (indeks 1.26), a 2009. ima pozitivan (indeks 0.98).

Turska je 2009. godine izvezla robu u vrednosti od 11.2 milijardi Evra. Tokom 2000. godine, Turska je izvozila 480 različitih proizvoda, a tokom 2009. 1,530. U razmeni sa zemljama EU ostavruje suficit od oko 1.5 milijardu EVRA, gde je za period 20072009 prosečan izvoz u EU bio 2,617 miliona EVRA, a uvoz 1.086 miliona EVRA .

Turska je, samo u periodu, 20082009 imala 84 miliona USD stranih direktnih investicija plasiranih u poljoprivredni sektor od strane 778 kompanija.

Učešće ratarskih proizvoda u izvozu Turske mnogo je veće nego u izvozu EU. Slično je i što se tiče voća i povrća. Čak 43% (vrednosno izraženo) ukupnog izvoza Turske poljoprivrede čine voće i povrće, dok je u EU to samo 15%.

Duži niz godina Turska je treći izvoznik voća i povrća u svetu, odmah iza SAD i EU.

Najveći trgovački partner Turske je EU, gde je usmereno 45% poljoprivrednog izvoza. Strukturu poljoprivrednoprehrambenog uvoza možemo okarakterisati kao znatno diverzifikovaniju.

Trećinu poljoprivrednoprehrambenog uvoza čine poluproizvodi i to: tekstilna vlakna, koža, duvan i stočna hrana.

Kao članica STO (Svetska trgovačka Organizacija) Turska je uspela da uskladi svoje carinske stope za poljoprivredne proizvode sa STO i to se sprovodi od 2004. godine. Ipak, Turska poljoprivreda bi mogla da bude mnogo uspešnija i razvijenija.

Usitnjenost parcela (preko 85% poljoprivrednih gazdinstava raspolaže površinom manjom od 10 ha) je jedna od karakteristika Turske poljoprivrede. Upravo ova usitnjenost predstavlja veliki problem u proizvodnom procesu, jer povećava troškove proizvodnje pa samim tim i cene.

Prihodi ljudi angažovanih u poljoprivredi su 40% niži od onih koji rade van ove delatnos

ti.

Ministarstvo poljoprivrede je uspostavilo cenovnu podršku i to za strna i prosolika žita, duvan, čaj, šećernu repu, suncokret, soju itd. Subvencionišu se inputi za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: đubrivo, seme i pesticidi. Mere ministarstva za unapređenje poljoprivrede usmerene su i ka poboljšanju stočarstva i to kroz mere koje se odnose na poboljšanje rasnog sastava i obeležavanje stoke.

Usled velikog izvoza voća i povrća, u

vodi se sertifikacija ovih proizvoda što im podiže konkurentnost na svetskom tržištu.

Turska agro ekonomija u brojkama


Indikatori

Vredn

ost

Ukupna površina

76.963 miliona ha

Zemljišni resursi (000 ha)

Poljoprivredno – 39,505 / Obradivo 24,888 / oranice i voćnjaci 16,945

Broj poljoprivrednika

15 512 000 (2008.), 15 254 000 (2009).

Broj zaposlenih u poljoprivredi

8 626 000 (2008.), 8 508 000 (2009).

Udeo zaposlenih u ukupnom

oko 33.1%

Ruralno stanovništvo

31.28%

Udeo poljoprivrede u GDP

9%

Uvoz/Izvoz poljoprivrede

Turska je izvezla koliko je uvezla poljoprivrednih proizvoda – oko 8 miljardi USD

Prosečna veličina farme

Ispod 6 ha

Glavne proizvodnje po vrednosti

Mleko, pšenica, paradajs, grožđe, pileće meso

Distribucija vrednosti po sektorima

Biljna poizvodnja 67%, Stočartsvo 33%