Get Adobe Flash player

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/23 14 100
  • Mob: +381-064/233 63 64

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/2314100
  • Mob: +381-064/233 63 64
 

 

Na osnovu člana 68. stav 3. i člana 78. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", broj 20/92) i člana 21. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 80/92),
Ministar pravde Republike Srbije donosi

 



 


U Republičkom zavodu za tržište rada (u filijalama sa sedištima u okruzima, opštinama i gradu Beogradu) nezaposleni građani mogu ostvariti sledeća prava:

• Da se prijave i evidentiraju kao nezaposleni.

• Da za vreme nezaposlenosti budu informisani o mogućnosti da se zaposle putem objavljenih oglasa ili upućeni na profesionalnu preorijentaciju.

• Da ostvare pravo na naknadu po prestanku zaposlenja.

• Da ostvare novčanu pomoć za vreme stručnog osposobljavanja i naknadu za prevoz u gradskom saobraćaju, kao i pravo na zdravstvenu zaštitu.

Priprema za zapošljavanje obuhvata stručno osposobljavanje nezaposlenih za prvi i drugi stepen stručne spreme, koje Zavod upućuje na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radi zaposlenja. Ovo pravo mogu da ostvare nezaposleni koji na zaposlenje čekaju duže od 2 godine. Zavod snosi troškove stručnog osposobljavanja. Građanin po prestanku zaposlenja može ostvariti pravo na novčanu naknadu koja iznosi 60% prosečne zarade koju je nezaposleni ostvario u poslednja 3 meseca pre prestanka sa radom. Ova naknada se uvećava za 2% za svaku godinu staža osiguranja. Nezaposleno lice može primati naknadu najduže 24 meseca ako je bilo osigurano 25 ili više godina, a ukoliko je bilo osigurano kraće, naknada se određuje srazmerno vremenu provedenom na radu. Pravo na naknadu utvrđuje se rešenjem. Protiv rešenja nezaposleno lice ima pravo žalbe Republičkom zavodu za tržište rada u Beogradu. Nezaposleno lice može ostvariti i naknadu za troškove prevoza i selidbe, ako se zapošljava na neodređeno vreme van svog mesta prebivališta. Ovu naknadu Zavod utvrđuje rešenjem. Nezaposleno lice koje je na evidenciji Zavoda duže od 2 godine stiče pravo na naknadu za korišćenje gradskog prevoza.

18. Pravo na zdravstvenu zaštitu Građani koji su osigurani po osnovu zaposlenja u društvenom, privatnom sektoru, kao i u poljoprivredi, imaju prava po osnovu zdravstvenog osiguranja, i to su:

• Zdravstvena zaštita.

• Naknada zarade za vreme sprečenosti za rad.

• Naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

• Naknada pogrebnih troškova.

18.1. Naknada za bolovanje Osiguranik ima pravo na naknadu zarade zbog bolovanja na teret sredstava zdravstvene zaštite posle dva meseca neprekidnog bolovanja. Zahtev za ostvarivanje ove naknade podnosi se filijali u mestu zaposlenja. Filijala Zavoda je dužna da u roku od 5 dana obračuna visinu naknade i uplati je u korist organizacije u kojoj je osiguranik zaposlen. Visina naknade zarade utvrđuje se zavisno od dužine zaposlenja i vrste bolovanja. Tako, na primer, zbog povrede na radu, za vreme održavanja trudnoće ili bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva, kao i za vreme porodiljskog bolovanja, visina naknade se utvrđuje u iznosu od 100 % od zarade koju bi osiguranik ostvario da je radio. Visina naknade ne može biti niža od minimalne zarade. Ako se osiguranik upućuje na lečenje ili lekarsku komisiju u drugo mesto, ima pravo na naknadu troškova prevoza u visini cene karte drugog razreda ili autobuske karte. O zahtevu odlučuje filijala u sedištu zaposlenja osiguranika. Zahtev se rešava u roku od 5 dana. Pogrebne troškove za osiguranika koji je preminuo može ostvariti član porodičnog domaćinstva koji je izvršio sahranu u filijali Zavoda u sedištu zaposlenja preminulog osiguranika. 19. Socijalna zaštita O pravima koja se ostvaruju po osnovu socijalne zaštite i socijalne sigurnosti odlučuju opštinski, odnosno gradski centri za socijalni rad. Građani po osnovu socijalne zaštite i socijalne sigurnosti mogu ostvariti sledeća prava:

• Materijalno obezbeđenje.

• Dodatak za pomoć i negu drugog lica.

• Pomoć za osposobljavanje za rad.

• Pomoć u kući.

• Materijalno obezbeđenje.

• Dodatak za pomoć i negu drugog lica.

• Pomoć za osposobljavanje za rad.

• Pomoć u kući.

• Jednokratnu novčanu pomoć.

Prilikom ostvarivanja ovih prava građani ne plaćaju administrativnu taksu. 19.1. Pravo na materijalno obezbeđenje Pravo na materijalno obezbeđenje može ostvariti građanin kao pojedinac ili njegova porodica, ako nema prihoda ili ima manje prihode od nivoa cenzusa socijalne sigurnosti. Pravo na materijalno obezbeđenje utvrđuje se rešenjem na mesečni novčani iznos čija visina prati kretanje prosečne zarade u prethodnom mesecu. Protiv rešenja o priznavanju prava ili odbijanju zahteva građanin ima pravo žalbe ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu. 19.2. Pravo na dodatak za pomoć i negu Pravo na dodatak za pomoć i negu može da ostvari građanin koji ima prihode po članu domaćinstva ispod 50 % prosečne zarade u privredi Republike Srbije, a kome je neophodna pomoć drugog lica i ne koristi smeštaj u ustanovi socijalne zaštite. Pre priznavanje ovog prava građanin se upućuje na pregled lekarske komisije. Na osnovu mišljenja lekarske komisije ovo pravo se priznaje onim građanima koji imaju teško telesno oštećenje, čulne smetnje, mentalno su ometeni u razvoju, oboleli od autizma i hronično duševno oboleli, odnosno lišeni poslovne sposobnosti. Visina dodatka isplaćuje se mesečno i usklađuje se sa rastom zarada u privredi Republike. 19.3. Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad mogu ostvariti deca i omladina ometena u razvoju, kao i invalidna lica koja se mogu osposobiti za rad, pod uslovom da to pravo nisu ostvarili po drugom osnovu. Ovo pravo se ostvaruje upućivanjem u ustanovu ili školu, uz priznavanje naknade za smeštaj, prevoz i troškove osposobljavanja. 19.4. Pomoć u kući Pomoć u kući građanin može ostvariti ako je star, iznemogao, hronično oboleo i nije u stanju da se stara o sebi, a nema bližih lica koja su dužna da se o njemu staraju. Pomoć se sastoji od obavljanja neophodnih kućnih poslova. Visina troškova koju građanin plaća Centru za socijalni rad utvrđuje se rešenjem zavisno od prihoda porodice ili pojedinca. 19.5. Dnevni boravak u socijalnoj ustanovi Dnevni boravak u socijalnoj ustanovi može ostvariti dete ometeno u razvoju, ili dete sa poremećenim ponašanjem, kao i punoletni građanin sa psihičkim ili drugim oštećenjima. Visinu učešća porodice u troškovima smeštaja utvrđuje Centar za socijalni rad rešenjem, srazmerno materijalnim prilikama porodice.

19.6. Smeštaj u socijalnoj ustanovi Smeštaj u socijalnoj ustanovi obuhvata upućivanje u odgovarajuću socijalnu ustanovu (domovi za stare, domovi za decu bez roditelja, ustanove za jednodnevni smeštaj i drugo) u kojoj se obezbeđuju stanovanje, ishrana, nega, vaspitanje i obrazovanje, osposoblja-vanje za određene aktivnosti, zdravstvena zaštita i drugo. Pravo mogu da ostvare i maloletna deca bez roditeljskog staranja ili koja žive u poremećenim porodičnim odnosima, mentalno ometena deca, materijalno neobezbeđeni građani, samohrane majke sa decom, invalidna lica sa telesnim i čulnim oštećenjem, teško bolesna lica koja nemaju mogućnosti da žive samostalno, penzioneri, druga stara lica koja nemaju uslove da žive u porodici, kao i lica koja se nađu u skitnji, pa im je neophodno privremeno zbrinjavanje. Smeštaj se vrši na osnovu rešenja kome prethodi nalaz i mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad.

• Pravo vojnog invalida na naknadu za ishranu i smeštaj radi putovanja u drugo mesto.

• Pravo na putničko motorno vozilo.

• Pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju.

• Pravo člana porodice borca i invalida u slučaju smrti borca, odnosno vojnog invalida.

• Pravo na porodičnu invalidninu.

• Prava civilnih invalida na ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć drugog lica. Ortopedski dodatak.

• Besplatnu i povlašćenu vožnju.

• Naknadu za ishranu za vreme putovanja i boravka u drugom mestu po pozivu nadležnog organa.

• Naknadu za pogrebne troškove.

Ukoliko opštinski organ ne odluči povodom zahteva građanina u zakonskom roku, on može zbog ćutanja administracije da podnese žalbu ministarstvu nadležnom za boračku i invalidsku zaštitu i da se obrati Republičkoj upravnoj inspekciji. 20.1. Borački dodatak Pravo na borački dodatak ima lice koje je steklo svojstvo borca. Uz zahtev se podnosi:

• Dokaz o učešću u ratu i vremenu provedenom u ratu (potvrda nadležne vojne komande ili drugog vojnog organa).

• Potvrda o radnom odnosu ili dokaz o privremenoj nezaposlenosti (prijava kod Zavoda za tržište rada).

Organ rešenjem priznaje pravo na naknadu u visini razlike između zarade koju bi borac ostvario za rad u punom radnom vreme nu i iznosa prosečne neto zarade u SRJ za prethodni mesec, uvećanu za 30%.

Rešenje se donosi u roku od mesec dana.

Ako se rešenje ne donese u zakonskom roku, građanin ima pravo da se obrati republičkom ministarstvu nadležnom za boračku zaštitu, a može tražiti i zaštitu i pomoć od Republičke upravne inspekcije. 20.2. Lična invalidnina vojnih invalida Zahtev za priznavanje prava na ličnu invalidninu ima vojni invalid koji je razvrstan u jednu od deset grupa invaliditeta zavisno od stepena oštećenja organizma nastalih u toku ratnih dejstava. Stepen invalidnosti vojnog invalida utvrđuje lekarska komisija na osnovu procenta oštećenja organizma i stepena invalidnosti. Invalidska komisija svojim mišljenjem daje predlog za razvrstavanje invalida u jednu od 10 grupa invaliditeta. Na osnovu mišljenja lekarske komisije invalid se razvrstava u odgovarajuću grupu invalidnosti i priznaje mu se pravo na potpunu ili nepotpu nu invalidninu. Pravo na invalidninu ne zastareva, ali se priznaje od prvog narednog meseca po podnošenju zahteva.58

Osnov za obračun invalidnine čini prosečna neto zarada iz prethodnog meseca uvećana za 80 % i utvrđuje se u zavisnosti od stepena invaliditeta:

1.grupa 100 %,

2.grupa 73 %,

3.grupa 55 %,

4.grupa 41 %,

5.grupa 29 %,

6.grupa 18 %,

7.grupa 13 %,

8.grupa 8 %,

9.grupa 7 % i

10.grupa 6 %.

Rešenje o priznavanju prava donosi se u roku od mesec dana.

20.3. Dodatak za negu i pomoć vojnom invalidu Zahtev za priznavanje prava na dodatak za negu i pomoć mogu podneti vojni invalidi koji su razvrstani u grupe od 1. do 4, a koje su razvrstane u 3 stepena:

• 1.stepen - vojni invalidi 1.grupe koji su potpuno nesposobni za obavljanje svih životnih potreba i kojima je potrebna neprekidna nega i pomoć drugog lica.

• 2. stepen - vojni invalidi koji nisu razvrstani u 1. stepen i vojni invalidi 2, 3. i 4. grupe koji su potpuno nesposobni za obavljanje osnovnih životnih potreba i kojima je neophodna neprekidna nega i pomoć drugog lica.

• 3. stepen - vojni inv

alidi 2, 3. i 4. grupe sa oštećenjem organizma koje je jednako invaliditetu 1. grupe a razvrstani su u 2. stepen.

Razvrstavanje vojnih invalida sprovodi se pred Vojnom invalidskom komisijom, na osnovu Pravilnika o medicinskim indikacijama za razvrstavanje vojnih invalida. Osnov za određivanje visine dodatka predstavlja osnovica za utvrđivanje lične invalidnine iz prethodnog poglavlja i iznosi:

• za 1. stepen 100 %,

• za 2. stepen 66 % i

• za 3 stepen 46 %.

Rešenje o priznavanju prava na dodatak za negu i pomoć vojnom invalidu donosi opštinski organ u roku od mesec dana. 20.4. Pravo vojnog invalida na ortopedski dodatak Zahtev za priznavanje prava na ortopedski dodatak može podneti vojni invalid od 1. do 6. grupe kome su amputirani ekstremiteti ili su teško oštećene funkcije ekstremiteta ili je potpuno izgubio vid. Oštećenje organizma radi priznavanja ovog prava razvrstava se u 4 stepena prema težini i uzroku oštećenja. Pre priznavanja prava na ovaj dodatak sprovodi se procedura pred nadležnom invalidskom komisijom radi utvrđivanja stepena oštećenja ekstremiteta. 59

Ortopedski dodatak se određuje u procentu od osnovice za ličnu invalidninu i iznosi jednokratno:

• za 1. stepen 29 %,

• za 2. stepen 22 %,

• za 3. stepen 14 % i

• za 4. stepen 7 %.

Invalidu koji ima više oštećenja može se uvećati ortopedski dodatak za 25 %, a najviše do 36 %. Organ opštinske uprave donosi rešenje o priznavanju ovog prava u roku od mesec dana.

20.5. Pravo vojnog invalida na naknadu za vreme nezaposlenosti

Zahtev za priznavanje ovog prava može podneti ratni vojni invalid razvrstan od 1. do 4. grupe invaliditeta koji nije u radnom odnosu i nema prihode od drugih delatnosti. Uz zahtev za priznavanje ovog prava podnosi se uverenje Zavoda za tržište radne snage da je invalid prijavljen i uverenje Republičke uprave javnih prihoda da se ne zadužuje porezom na prihod od imovine i drugih delatnosti. Visina naknade se određuje u visini prosečne neto zarade u SRJ za prethodni mesec i isplaćuje se u mesečnim iznosima. Opštinski organ donosi rešenje u roku od mesec dana. 20.6. Pravo na naknadu za ishranu i smeštaj vojnog invalida radi putovanja u drugo mesto Zahtev za priznavanje ovog prava može podneti vojni invalid bez obzira na grupu invaliditeta. Uz zahtev se podnosi potvrda o izvršenom putovanju, o ishrani i smeštaju koje izdaje ugostiteljska organizacija ili druga organizacija koja se bavi smeštajem i ishranom. Opštinski organ donosi rešenje odmah, vrši obračun i isplatu. 20.7. Pravo na motorno putničko vozilo Zahtev može podneti samo invalid 1. grupe koji ima amputaciju ili teško oštećenje ekstremiteta ili gubitak vida. Uz zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se dokaz o stepenu oštećenja ekstremiteta koji je utvrdila prvostepena invalidska komisija. Vojni invalid ima pravo na vozilo domaće proizvodnje čija vrednost ne može biti veća od vrednosti vozila “yugo tempo” u času isporuke. Rešenje se donosi u roku od mesec dana. 20.8. Pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju Zahtev može podneti vojni invalid bez obzira na grupu invalidnosti u koju je razvrstan.60

Pravo na besplatnu vožnju se ostvaruje u unutrašnjem saobraćaju železnicom, autobusom i brodom kada se putovanje obavlja po nalogu organa radi pregleda lekarske komisije ili korišćenja banjskog ili klimatskog lečilišta. Povlašćena vožnja u unutrašnjem saobraćaju obuhvata: tri putovanja godišnje železnicom, brodom ili autobusom uz povlasticu od 75 % od redovne cene i dva putovanja godišnje avionom uz povlasticu od 50 % od redovne cene. Organ opštinske uprave donosi rešenje o pravu na besplatnu i povlašćenu vožnju i izdaje saobraćajnu legitimaciju za povlašćeno putovanje. 20.9. Pravo člana porodice borca i invalida u slučaju smrti borca, odnosno vojnog invalida Zahtev može podneti član domaćinstva sa kojim je vojni invalid živeo poslednju godinu života, odnosno lice koje se o vojnom invalidu staralo poslednje godine života. Uz zahtev se podnosi izvod iz knjige umrlih i dokaz o zajedničkom domaćinstvu, kao i potvrda o troškovima sahrane. Naknada se priznaje u dvostrukom iznosu lične invalidnine umrlog vojnog invalida. Rešenje se donosi u roku od mesec dana.

20.10. Pravo na porodičnu invalidninu

Prema Za

konu o društv

enoj brizi o deci, građani – roditelji i njihova maloletna deca ostvaruju sledeća prava pred opštinskim, odnosno gradskim organom uprave nadležnim za poslove dečje zaštite:

• Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i produženog odsustva zaposlenog roditelja, odnosno usvojioca radi nege deteta.

• Materinski dodatak.

• Pomoć za opremu novorođenčeta.

• Dodatak na decu.

• Naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za treće dete.

Zahtevi i podnesci u ostvarivanju prava iz oblasti dečije zaštite oslobođeni su plaćanja administrativne takse. 21.1. Naknada zarade za vreme porodiljskog, produženog porodiljskog odsustva i produženog odsustva zaposlenog roditelja, odnosno usvojioca radi nege deteta Zahtev za ostvarivanje jednog od prava iz naslova mogu podneti majka, otac i usvojilac deteta. Uz zahtev se podnosi izvod iz knjige rođenih za maloletno dete, izveštaj lekara specijaliste o stanju zdravlja deteta (za produženo porodiljsko odsustvo). Ako staratelj podnosi zahtev, uz njega prilaže i rešenje o usvojenju, odnosno starateljstvu. Rešenje se donosi u roku od mesec da

na i njime se utvrđuje visina naknade zavisno od poslova koje je roditelj, odnosno staratelj obavljao pre porodiljskog bolovanja i od visine njegove plate. Ako organ ne donese rešenje u zakonskom roku, građanin ima pravo da se obrati žalbom ministarstvu nadležnom za poslove dečje zaštite, kao i da traži zaštitu od Republičke upravne inspekcije. 21.2. Materinski dodatak Ovo pravo može ostvariti majka koja je nezaposlena dok traje porodiljsko odsustvo. Uz zahtev za priznavanje prava podnosi se izvod iz matične knjige rođenih deteta i dokaz da majka nije u radnom odnosu. Organ je dužan da donese rešenje u roku od mesec dana. 21.3. Pravo na pomoć za opremu novorođenčeta Zahtev za priznavanje prava na pomoć za opremu novorođenčeta podnosi majka za prvo troje dece u porodici, kao i za četvrto u opštinama sa negativnom stopom priraštaja. Uz zahtev za ostvarivanje ovog prava majka podnosi izvode iz matične knjige rođenih za svu rođenu decu. Organ je dužan da zahtev reši u roku od mesec dana.62

21.4. Dečji dodatak Pravo na dečji dodatak za dete roditelj može ostvariti pod uslovom da njegovo porodično domaćinstvo ne premašuje propisani ekonomski cenzus po članu domaćinstva u toku prethodne godine. Cenzus se menja svake godine. Početkom godine građani se obaveštavaju putem sredstava javnog informisanja i oglasom u opštini o visini cenzusa i pozivaju da podnesu zahteve za dečji dodatak u tekućoj godini. Građanin ima pravo na dečji dodatak za treće dete bez obzira na visinu cenzusa. Detetu pripada pravo na dečji dodatak do navršenih 19, odnosno 26 godina, ako se nalazi na redovnom školovanju. Roditelj uz zahtev za ostvarivanje prava na dečji dodatak podnosi izvod iz knjige rođenih za maloletno dete, odnosno za treće dete izvode sve dece, i potvrdu o imovnom stanju za svakog člana domaćinstva. Uverenje o imovnom stanju može se pribaviti u službi za katastar u sedištu opštine, kao i u republičkoj upravi javnih prihoda. Potvrda o prosečnoj plati u prethodnom periodu pribavlja se od preduzeća ili organizacije u kojoj su roditelji zaposleni, a ukoliko nisu zaposleni, pribavljaju potvrdu od Zavoda za tržište radne snage da se nalaze na evidenciji nezaposlenih lica. Organ rešava predmet u roku od mesec dana.

21.5. Naknada za troškove boravka u predškolskoj ustanovi za treće dete

Ovo pravo roditelji mogu ostvariti za treće dete u opštinama sa negativnom stopom prirodnog priraštaja. Uz zahtev za ostvarivanje ovog prava podnose se izvodi iz knjige ro

đenih za treće dete, odnosno za svu decu. Rešenje se donosi u roku od mesec dana. Sva prava iz oblasti dečje zaštite do sada su se ostvarivala sa značajnim vremenskim zaostatkom zbog loše ekonomske situacije u zemlji. 22. Biračko pravo Građanin prema Zakonu o izboru narodnih poslanika ostvaruje biračko pravo kada postane punoletan (sa navršenih 18 godina). Biračko pravo se stiče upisom u birački spisak koji se vodi u organu opštinske uprave nadležnom za opštu upravu. Upis u birački spisak opštinski organ sprovodi po službenoj dužnosti na osnovu matične knjige rođenih koju vodi za svoje područje i izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova – organizacione jedinice u opštini prebivališta građanina. Građanin ima pravo da u svako vreme izvrši uvid u birački spisak i utvrdi da li

je upisan. Takođe, građanin ima i obavezu da prilikom promene mesta boravka, kao i prebivališta, tu promenu prijavi opštinskom organu uprave koji vodi birački spisak. Kada građanin na osnovu izvršenog uvida u birački spisak uoči da nije upisan, ima pravo da podnese zahtev za upis u birački spisak. 63

Uz zahtev za

u

pis građanin obavezno podnosi:

• Izvod iz knjige rođenih ako nije rođen na području opštine gde se vodi birački spisak.

• Prepis ili fotokopiju lične karte.

• Potvrdu o prebivalištu.

Opštinski organ nadležan za opštu upravu je dužan da rešenje o upisu u birački spisak donese odmah, a po pravoznažnosti rešenja u roku od 48 sati izvrši upis u birački spisak. 22.1. Promene ili ispravke u bračkom spisku Zahtev za izmenu, odnosno ispravku podataka birač podnosi organu gde je izvršen upis. Uz zahtev podnosi d

okaze kao što su:

• Rešenje o promeni ličnog imena ili prezimena.

• Rešenje o promeni kućnog broja i druge.

Opštinski organ donosi rešenje u roku od 48 sati i na osnovu ovog rešenja vrši ispravku u biračkom spisku. 22.2. Brisanje iz biračkog spiska Zahtev za brisanje iz biračkog spiska za umrlog ili birača lišenog poslovne sposobnosti može podneti ovlašćeni član porodičnog domaćinstva. Uz zahtev se podnosi dokaz o smrti, odnosno rešenje o lišavanju poslovne sposobnosti i prepis lične karte za birača. Organ donosi rešenje o brisanju u roku od 48 sati. Na osnovu

UPUTSTVO

O KANCELARIJSKOM POSLOVANjU ORGANA DRŽAVNE UPRAVE

(Objavljeno u "Sl. glasniku RS", br. 10/93, 14/93)

I. UVODNE ODREDBE

1.
Ovim uputstvom bliže se utvrđuju pravila kancelarijskog poslovanja ministarstava i posebnih organizacija, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, kao i organa opština, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina kad vrše poverene poslove državne uprave iz okvira prava i dužnosti Republike i preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi državne uprave).
2.
Predmeti i akti klasifikuju se po materiji u deset glavnih grupa (od 0 do 9), i to:
0
- državno uređenje, organizacija i rad državnih organa i statistika;
1
- rad i radni odnosi i socijalno osiguranje;
2
- lična stanja građana, državna i javna bezbednost;
3
- privreda;
4
- finansije;
5
- zdravlje i socijalna zaštita;
6
- prosveta, nauka, kultura;
7
- sudstvo, tužilaštvo i pravobranilaštvo;
8
- vojni predmeti - narodna odbrana;
9
- predmeti koji ne spadaju u grupe od 0 do 8.
U okviru ove podele, vrši se po decimalnom sistemu dalje raščlanjavanje glavnih grupa na grupe (dvocifreni znaci) i na podgrupe (trocifreni znaci), s obzirom na srodnost i obim pojedinih delatnosti, odnosno zadataka i poslova obuhvaćenih glavnim grupama.
Jedinstvena klasifikacija predmeta po materiji sastavni je deo ovog uputstva.

 

http://www.touringclub.rs/images/stories/4014.jpg

 

II. PRIMANjE, OTVARANjE I PREGLEDANjE POŠTE

a) Neposredno primanje podnesaka

3.
Pošta (akti, paketi, novčana pisma, telegrami i dr.) prima se u prijemnoj kancelariji ili određenom mestu koje odredi funkcioner u organu državne uprave u kome se predmet rešava.
Pošta se prima u vreme utvrđeno propisom, odnosno opštim aktima o rasporedu radnog vremena. Način prijema pošte van radnog vremena utvrđuje sam organ državne uprave, prema mesnim prilikama i potrebama.
4.
U kancelariji u kojoj se primaju stranke neophodno je obezbediti tehnička i druga sredstva kojima se građanima omogućava da brže obave poslove, a naročito da saopšte usmeno predstavku, žalbu ili drugi odgovarajući podnesak. Na vidnom mestu prostorije neophodno je da budu istaknuti obrasci za pojedine vrste podnesaka sa detaljnim uputstvima o načinu njihovog sastavljanja. Prostorija mora biti posebno označena sa uputstvom za koje organe državne uprave pojedina službena lica primaju podneske i druge akte.
5.
Ako akt (podnesak) prilikom neposredne predaje sadrži koji formalni nedostatak (nije potpisan, nije overen pečatom, nema priloga navedenih u tekstu, nema adresa primaoca, pošiljaoca i sl.), radnik određen za prijem pošte ukazaće stranki na te nedostatke i objasniće kako da se oni otklone. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se akt primi radnik će ga primiti, s tim što će na njemu sačiniti službenu zabelešku o upozorenju.
Ako organ državne uprave kome se predaje akt nije nadležan za njegov prijem, stranku treba upozoriti na to i uputiti je nadležnom organu državne uprave. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se njen akt primi, postupiće se na način iz prethodnog stava.
6.
Na zahtev stranke koja lično predaje akt izdaje se potvrda o prijemu. Potvrda se izdaje na otisku prijemnog štambilja u koji se unosi datum predaje, broj pod kojim je evidentiran akt, eventualni prilozi i vrednost takse. Potvrdu potpisuje radnik koji je akt primio.
7.
Za podneske po kojima se rešava u upravnom postupku koji su neposredno predati organu državne uprave nadležnom za prijem podneska ili su mu usmeno saopšteni na zapisnik obavezno se izdaje potvrda o prijemu podneska (obrazac br. 1.) na osnovu člana 12. Uredbe o kancelarijskom poslovanju (u daljem tekstu: Uredba).
8.
Prijem pošto od drugog organa državne uprave koja se dostavlja preko dostavljača (kurira) potvrđuje se stavljanjem datuma i čitkog potpisa ovlašćenog lica u dostavnoj knjizi, na dostavnici, povratnici ili kopiji akta čiji se original prima. Pored datuma i potpisa, stavlja se i pečat organa državne uprave koji poštu prima, osim u dostavnoj knjizi.
Pored podataka iz prethodnog stava ubeležava se još i vreme prijema (čas i minut) u svim slučajevima kad je to propisom predviđeno. Ovaj podatak treba pribeležiti na primljenom aktu, odnosno na kovertu, ako radnik koji prima poštu nije ovlašćen da otvara koverat.

b) Prijem pošte preko poštanske službe

9.
Prijem pošte preko poštanske službe i podizanje pošte iz poštanskog pregratka vrši se po propisima poštanske službe.
Prilikom prijema, odnosno podizanja pošte iz poštanskog pregratka, radnik pisarnice ne sme podići pošiljku na kojoj je označena vrednost ili je u pitanju preporučena pošiljka a utvrdi da je pošiljka oštećena. U takvom slučaju radnik pisarnice mora zahtevati od odgovornog radnika pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrdi i da preda pošti podnesak u vezi sa naknadom štete, a posle toga će preuzeti pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.


v) Otvaranje i pregledanje pošte

10.
Prispele pošiljke koje su adresirane na druge organe, organizacije ili lica pisarnica ne otvara već ih na najpogodniji način šalje adresatu ili vraća pošti.
11.
Običnu ili preporučenu poštu, primljenu u zatvorenim kovertima, otvara ovlašćeni radnik pisarnice.
Pošiljke na kojima je označeno da predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu otvara funkcioner koji rukovodi organom državne uprave, ili radnik koji bude za to ovlašćen. Ovu poštu pisarnica uručuje licu koje je ovlašćeno za njeno otvaranje preko knjige primljene pošte, za mesto - neotvorenu.
Novčana pisma i druge vrednosne pošiljke otvara ovlašćeni radnik odgovoran za materijalno-finansijsko poslovanje ili ovlašćeni radnik pisarnice.
Pošiljke primljene u vezi sa licitacijom, konkursom za radove i slično ne otvaraju se, već se samo na kovertu stavlja datum, čas i minut prijema. Ove pošiljke otvara određena komisija, ako nije drukčije propisano.
Odgovorni radnik organa državne uprave dužan je da prethodno upozori pisarnicu na pošiljku koje se u smislu prethodnog stava očekuju i koje se ne smeju otvarati.
Pošta primljena za određeno lice zaposleno u organu državne uprave uručuje se neotvorena adresatu preko knjige primljene pošte na ličnost. Ako pošiljka ove vrste predstavlja službeni akt upućen organu državne uprave, primalac je dužan da najdalje u roku od 24 časa po prijemu akt vrati pisarnici radi evidentiranja.
U organu državne uprave gde postoji služba dežurstva, hitnu poštu primljenu van redovnog radnog vremena otvara dežurni radnik, a ako su u pitanju akti koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, radnik će otvoriti samo ako za to ima posebno ovlašćenje.


12.
Prilikom otvaranja koverata treba paziti da se ne ošteti njihova sadržina, da se prilozi raznih akata ne pomešaju i sl. Naročito proveriti da li se oznake i brojevi napisani na koverti slažu sa oznakama i brojevima primljenog akta. Ako neki od akata naznačenih na koverti nedostaje, ili su primljeni prilozi bez propratnog akta i obrnuto, ili se ne vidi ko je pošiljalac, utvrdiće se to službenom zabeleškom uz koju će se koverat priložiti. U ovakvim slučajevima pisarnica je dužna, ako je to moguće, da o tome obavesti pošiljaoca.
Uz primljeni akt prilaže se i koverat, pogotovu kad datum predaje pošti može biti važan za računanje rokova (rok za žalbu, rok za učešće na konkursu itd.) ili kad se iz podneska ne može utvrditi mesto odakle je poslat ili se ne može utvrditi ime podnosioca, a ovi su podaci označeni na koverti.
Ako je u jednom kovertu prispelo više akata uz koje bi trebalo koverat priložiti, koverat će se priložiti samo uz jedan akt, s tim što će se na ostalim aktima upisati broj pod kojim je evidentiran akt uz koji je priložen koverat, zatim datum predaje pošti, ako su prispeli preporučenom poštom, kao i drugi podaci koji su označeni na kovertu.
13.
Ako su koverti preporuka ili omoti pakete i drugih pošiljki primljeni oštećeni a postoji sumnja o neovlašćenom otvaranju, pre otvaranja treba o tome sačiniti, u prisustvu još dva radnika, zapisnik u kome će se konstatovati vrsta i obim oštećenja i da li što nedostaje u prispeloj pošiljci. Ovom zapisniku prilaže se zapisnik iz tačke 9. stav 2. ovog Uputstva.


14.
Nedostatke i nepravilnosti utvrđene prilikom otvaranja pošiljke treba konstatovati kratkom zabeleškom koja se upisuje neposredno uz otisak prijemnog štambilja (na primer: "primljeno bez priloga", "nepotpisano", i sl.).
Ako se u kovertu nađe akt adresiran na neki drugi organ državne uprave, ili lice, na njemu će se upisati zabeleška "pogrešno dostavljen", a zatim će pisarnica na najpogodniji način akt poslati onome kome je upućen. Ovakvi akti se ne vode u evidenciji primljenih akata.
Zabelešku iz st. 1. i 2. ovog člana potpisuje i datira radnik pisarnice koji pregleda poštu. Ispod zabeleške iz stava 2. stavlja se još i pečat.
15.
Ako se prilikom otvaranja pošte utvrdi da je uz akt priložen novac ili neka druga vrednost, na primljenom aktu treba kratkom zabeleškom konstatovati primljeni novčani iznos, odnosno vrstu vrednosti.
16.
Novac se istog dana uplaćuje na odgovarajući rač

Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:

  • da se ulogujete na domen www.podaci.net ukoliko ste naš registrovani korisnik,
  • da nam prosledite vašu e-mail adresu ili broj telefona (e-mail: telefon: ime i prezime ili firma: )
    kako bismo vam saopštili komercijalne uslove za regularni pristup (uslove možete proveriti i na adresi
    www.podaci.net/_servisi) ili
  • ukoliko ste samo radoznali, pregledajte demo verziju naših servisa na www.podaci.net/gost bez obaveze prijavljivanja



Z A K O N

O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata, kao i način vođenja Registra privrednih subjekata.

Pojmovi

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Republike Srbije, u koju se podaci unose i čuvaju, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: Registar);

2) Privredni subjekt jeste pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i/ili prometa robe i/ili vršenja usluga na tržištu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u Registru;

3) Registrator jeste fizičko lice koje vodi Registar;

4) Podnosilac registracione prijave jeste fizičko ili pravno lice koje je u tom svojstvu označeno u registracionoj prijavi;

5) Registraciona prijava jeste propisani obrazac u koji podnosilac registracione prijave unosi odgovarajuće podatke radi registracije;

6) Registracija jeste unošenje podataka o privrednom subjektu u Registar od strane Registratora;

7) Izvod jeste dokument o podacima iz Registra, koji, na zahtev zainteresovanog lica, izdaje Registrator;

8) Zainteresovano lice jeste fizičko ili pravno lice koje traži uvid u podatke iz Registra ili izvod o tim podacima.

Načela registracije

Član 3.

Registracija privrednih subjekata zasniva se na sledećim načelima: - 2 -

1) javnosti, prema kojem su podaci iz Registra dostupni zainteresovanim licima, bez dokazivanja pravnog interesa;

2) istinitosti i savesnosti, prema kojem treća lica, koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz Registra, ne snose štetne pravne posledice koje proisteknu zbog netačno registrovanog podatka ili zbog propuštanja registracije podatka. U slučaju neslaganja podataka o privrednom subjektu sadržanih u Registru sa podacima u drugim bazama podataka, za treća lica su merodavni podaci sadržani u Registru. Samo se savesna lica mogu pozivati na pretpostavku istinitosti podataka iz Registra;

3) samostalnosti u rešavanju, prema kojem je Registrator nazavisan u radu na pojedinačnim predmetima, u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, odnosno drugim propisom;

4) efikasnosti, prema kojem je Registrator dužan da sve prijavljene podatke bez odlaganja unosi u Registar;

5) dostupnosti, prema kojem se pristup Registru obezbeđuje elektronskim putem i na drugi propisani način, radi registracije, uvida u Registar i izdavanja izvoda iz Registra;

6) ekonomičnosti, prema kojem se postupak registracije, uvida u Registar i izdavanja izvoda iz Registra obavlja bez odugovlačenja i uz što manje troškova;

7) prioriteta, prema kojem u sukobu interesa u vezi sa registracijom podataka prioritet ima ranije podneta registraciona prijava;

8) jedinstva unosa podataka prilikom registracije osnivanja, prema kojem se prilikom registracije osnivanja istovremeno registruju svi podaci iz registracione prijave.

Privredni subjekti

Član 4.

U Registar se registruju:

1) preduzetnik;

2) ortačko društvo;

3) komanditno društvo;

4) društvo sa ograničenom odgovornošću;

5) akcionarsko društvo;

6) zadruga i zadružni savez;

7) drugi subjekt koji se, u skladu sa zakonom, registruje u Registar.

- 3 - Predmet registracije

Član 5.

U Registar se registruju osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, statusne promene i promene oblika organizovanja tog subjekta, podaci o privrednom subjektu od značaja za pravni promet, podaci u vezi sa stečajnim postupkom, kao i drugi podaci određeni zakonom.

II. REGISTAR

Podaci u Registru

Član 6.

Registar sadrži podatke o privrednom subjektu, i to:

1) naziv;

2) sedište;

3) datum i vreme osnivanja;

4) datum i vreme promena;

5) broj pod kojim je registrovan u Registru;

6) matični broj dodeljen od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije;

7) poresko-identifikacioni broj (PIB);

8) oblik organizovanja;

9) šifra i opis delatnosti;

10) brojevi računa u bankama.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, Registar sadrži i sledeće podatke:

1) naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište osnivača, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 2) - 7) ovog zakona;

2) ime, adresu i matični broj direktora i granice njegovih ovlašćenja, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 2) - 7) ovog zakona;

3) upisani i uplaćeni kapital, za privredne subjekte iz člana 4. tač. 3) - 7) ovog zakona.

Registar sadrži godišnje finansijske izveštaje privrednih subjekata sastavljene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstveno poslovanje.

Registar sadrži i sledeće podatke o privrednom subjektu, ako ti podaci postoje, i to:

1) skraćeni naziv;

- 4 -

2) naziv na stranom jeziku;

3) skraćeni naziv na stranom jeziku;

4) vreme trajanja, ako je privredni subjekt osnovan na određeno vreme;

5) ime, adresu i matični broj članova upravnih odbora;

6) ime, adresu i matični broj prokuriste;

7) ime, adresu i matični broj ostalih zastupnika i granice njihovih ovlašćenja;

8) delovi pravnog lica sa određenim ovlašćenjima u pravnom prometu.

Registar može, ako to zahteva privredni subjekt, da sadrži i sledeće podatke:

1) broj telefona i telefaksa privrednog subjekta;

2) elektronsku adresu privrednog subjekta;

3) adresu internet strane.

Registar sadrži podatke o nazivima rezervisanim u skladu sa ovim zakonom.

U Registar se registruju promene podataka iz st. 1-6. ovog člana, kao i drugi podaci o privrednom subjektu određeni zakonom.

Sastavni deo Registra

Član 7.

Registar, pored podataka iz člana 6. ovog zakona, sadrži i dokumenta na osnovu kojih je vršena registracija.

Ako dokumenta iz stava 1. ovog člana nisu podneta u elektronskoj formi, do njihovog prevođenja u tu formu čine sastavni deo Registra. Posle njihovog prevođenja u elektronsku formu i unošenja u Registar originali dokumenata se trajno čuvaju, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Nadležnost za vođenje Registra

Član 8.

Registar vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), preko Registratora.

Položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom. - 5 -

Registrator

Član 9.

Registratora imenuje Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.

Registrator se imenuje na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za Registratora.

Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, može razrešiti Registratora i pre isteka perioda na koji je imenovan, i to:

1) na zahtev Registratora;

2) ako Registrator ne obavlja svoju funkciju u skladu sa zakonom;

3) iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Ovlašćenja i obaveze Registratora

Član 10.

Registrator ima ovlašćenja i obaveze da:

1) se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Registra;

2) bliže određuje način vođenja Registra;

3) sprovodi postupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi i donosi odluke po registracionoj prijavi;

4) obezbeđuje blagovremeno objavljivanje registrovanih podataka, kao i tehničke uslove u prostorijama Agencije, kako bi zainteresovana lica mogla da izvrše uvid u internet stranu Registra;

5) obezbeđuje uvid u Registar i izdaje overene izvode iz Registra i kopije dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija;

6) propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Registra;

7) obezbeđuje dostupnost modela tipskih osnivačkih akata na sajtu Registra;

8) obezbeđuje prevođenje dokumentacije iz pisane forme u elektronsku formu Registra;

9) obezbeđuje kopije u pisanoj formi svih podataka i dokumenata unetih u Registar;

10) obezbeđuje čuvanje i arhiviranje dokumentacije u pisanoj formi i elektronske dokumentacije;

- 6 -

11) preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Registra u skladu sa zakonom.

Pristup Registru

Član 11.

Radi uvida u Registar, podnošenja registracionih prijava i zahteva za izdavanje izvoda i kopija iz Registra, Registrator obezbeđuje pristup Registru preko Agencije, kao i celodnevni pristup Registru preko interneta.

Izdavanje kopija, izvoda i potvrda

Član 12.

Na zahtev zainteresovanog lica Registrator, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva, izdaje:

1) izvod o registrovanom podatku;

2) kopiju dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija;

3) potvrdu da Registar ne sadrži traženi podatak koji je, u skladu sa ovim zakonom, predmet registracije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na propisanom obrascu preko Agencije, poštom ili elektronskim putem. Uz zahtev se dostavlja i dokaz o uplati naknade za traženu uslugu.

Povezanost Registra sa drugim registrima i državnim organima i organizacijama

Član 13.

Agencija obezbeđuje, u skladu sa zakonom i drugim propisima, elektronsku povezanost Registra sa drugim registrima ili bazama podataka, koji se vode u Republici Srbiji ili izvan Republike Srbije.

Povezanost Registra sa državnim organima i organizacijama obezbeđuje se kroz telekomunikacionu mrežu ili putem kompjuterskih medija.

Agencija ostvaruje saradnju sa državnim organima i organizacijama u cilju stvaranja uslova za izdavanje jedinstvenog identifikacionog broja za privredne subjekte.

Finansiranje vođenja Registra

Član 14.

Vođenje Registra finansira se iz sredstava ostvarenih po osnovu naknada za izvršene usluge u skladu sa ovim zakonom, kao i iz drugih iz