Get Adobe Flash player

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/23 14 100
  • Mob: +381-064/233 63 64

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kontaktirajte Nas:

  • TCS-srbija
    touringclubsrbija@gmail.com
  • Touring Club Srbija
  • Tel: +381-061/2314100
  • Mob: +381-064/233 63 64
 
Article Index
Kontakt
Page 2
All Pages

Ž.Todorovic


Tel: +381 61 23 14 100

Mob: +381 64 233 63 64

www.tourinclub.rs

E-mail: This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it

 

 

 

Kako se vaše poslovanje razgranava, tako vam raste i samopouzdanje, a i strast postaje sve značajniji faktor. Kada verujete u ono što radite i radite to s ljubavlju, vaši klijenti to osećaju. U stvari, oni upijaju pozitivnu energiju koju emitujete i uče da vam veruju kao pouzdanom izvoru. Zato odabir pravog puta i pravih koraka duž tog puta, može neverovatno da poboljša vaše poslovanje, ali i krajnji rezultat.

Objasnićemo kako.

Uskladite svoje poslovanje i ličnost. Strast je najčešće vrlo široko shvaćen, apstraktan pojam; mnogo je lakše definisati ličnost. Oboje je vrlo važno za proces odlučivanja o modelu poslovanja koji bi vam najbolje odgovarao. Možda gajite strast prema pisanju, ali ako ste tip ličnosti koja ne može da živi bez socijalnih interakcija, teško da će vas sati sedenja pred kompjuterom činiti srećnim. Možda odlučite da udružite snage sa drugim stručnjacima te ponudite ceo spektar marketinških i kreativnih usluga ili da objedinite veštine predavanja i govorništva u nov poslovni model. Sa druge strane, ukoliko ne volite da ste u centru pažnje, za vas bi neki posao preko interneta bio kao stvoren.

Unapredite svoje profesionalne veštine. Mnogi savetnici koji se bave unapređenjem karijere reći će da je dobro „slediti strasti“, ali će vam uz to biti potrebna i strategija uz pomoć koje ćete tu strast pretvoriti u novac. Ukoliko vaš omiljeni hobi nije profitabilan, razmislite o srodnim delatnostima ili nečem drugom što bi vas jednako zaokupilo. Ukoliko ste strašću vezani za oblast u kojoj ste već vrlo vešti, a uz to imate i ideju koja bi mogla da se unovči, tada ste već u odličnoj poziciji! Ako to nije slučaj, onda zavrnite rukave i bacite se na posao.  Bez obzira na to kakav je posao kojim se bave, većini preduzetnika će biti od koristi pohađanje kurseva/seminara o tehnikama pregovaranja i držanja govora. Nikad ne znate kada će vam se pružiti prilika da se pojavite pred kamerama ili u nekoj diskusiji, a tada ćete svakako želeti da ste spremni!

Nudite rešenja. Biti u prilici da se izađe u susret potrebama klijenta veliki je podstrek svačijem samopouzdanju! Kada zadovoljite nekog i uspešno rešite njegov problem i sami se bolje osećate. Razmislite, zato, koji proizvodi, usluge ili nešto treće, bi mogli da učine srećnijim vaše klijente i olakšaju im žiivot. Kakvi su problemi s kojima se suočavaju? Šta ih nervira ili im ne dozvoljava da ostvare svoj pun potencijal? Kako možete da im pomognete oko problematičnih stvari? Ovo je odličan način produbljivanja strasti prema nekom poslu uz ostvarivanje zarade .

Budite bolji od konkurenata. Saznanje da ste najbolji u onome čime se bavite, ide u prilog zadovoljenju potreba vaših klijenata i daje vam kompetetivnu prednost. Ne morate biti najinovativniji ili najpoznatiji ako znate da je vaša kompanija u stanju da isporuči svoje proizvode ili usluge bolje od bilo kog konkurenta. Ljubazna i pravovremena usluga klijentima znači mnogo u nastojanju da se stekne prednost nad konkurencijom, zbog toga što tek mali broj kompanija ovo smatra prioritetom.

Preduzetničko samopouzdanje dolazi iz više izvora. Zapamtite – vi ste taj koji „osmišljava svoje poslovanje tako da sebi stvori fantastičan život“ i zato, ne dopustite da patite da bi uspeli, i uspeh će vam biti zagarantovan! *


Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

KAKO JE NASTAO NOVAC
Svi smo učili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada

je roba u razmeni postala veća, bilo je nezgodno nositi veliku količinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi složili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo šta - parče kože ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opšte saglasnosti u jednom društ

vu. Najčešće su kao jemstvo u trgovini korišćene kovanice od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra… Vrednost odredjene kovanice bila je opšte prihvaćena konvencija. Za to je jamčio vladar države ili poseda.
Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.



Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom količinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obući, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.
Korišćenje ovih kovanica stvorilo je i potražnju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veću ili manju vrednost na tržištu, što je zavisilo od njegove tražnje.
Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebno sve više kovanica, pa je i njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi čitav sanduk ili teške kese zlatnika i srebrenjaka, što je bilo i
opasno zbog pljačkaša.

Tada su na scenu stupili zlatari nudeći svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su čuvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve češće ostavljali na čuvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaćivali kojim zlatnim ili srerbrnim novčićem, a za količinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.

Vremenom je ovakva priznanica sve češće bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki čas dolazi i podiže svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara.
Priznanica se tako pokazala mnogo praktičnija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve više bile na čuvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika


A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali prošlo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li može da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da će platiti ponudio je svoju kuću.
Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar već godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se možda se neće pojaviti ni narednih šest meseci. Tako je odlučio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi.
Ali, nije mu ga dao fizički, već je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima založeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti.

To je bila čista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojeće zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti

zlata, a ne samo priznanicu.


Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji će postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda.

Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe.
Zlatar je, medjutim, došao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije.

Nakon što je zlatar video kako je uspešno i lako zaradio 22 funte zlata, odlučio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam još tri priznanice.
Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata našle četiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, što je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIČEGA još 60 funti zlata plus kamata po 10 % , što znači 66 funti. Tako će zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada - IZ NIČEGA! Ukoliko mu dužnici ne isplate dug sa kamatom , preuzeće i njihovu založenu imovinu- zemlju ili kuću. A to je stvarna vrednost.

Tako je parče papira, obična priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

POLJNA TRGOVINA I DEVIZNO POSLOVANJE

- Savetovanje za vođenje spoljnotrgovinskog poslovanja i tumačenje zakona

- Savetovanje u vezi tumačenja Zakona o deviznom poslovanju

- Posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda za inostrano i domaće tržište

- Organizacija sajmova, izložbi, izrada grafičkog dizajna, prelom štampe

- Prevodjenja pismeno i usmeno sa/na sledeće jezike: MAĐARSKI, ENGLESKI, NEMAČKI, RUSKI, FRANCUSKI, ŠPANSKI, ITALIJANSKI, itd. Po potrebi i povezivanje sa sudskim tumačem.

- Sastavljanje ugovora u spoljnoj trgovini i njihovo prevođenje

- Prisustvovanje na pregovorima koji se vode na stranom jeziku pri čemu se jezik govori odlično, a ima i potrebno znanje iz oblasti spoljne trgovine

- Vođenje ino korespondencije za domaćeg partnera sa ino partnerom

- Usluge praćenja TENDERA na inostranom i domaćem tržištu

- Povezivanje ino i domaćih firmi radi zastupanja u zemlji ili inostranstvu

OBRAZOVANJE / PRIVREDA / RAZNE SVEČANE MANIFESTACIJE U GRADU:

- Organizacija SEMINARA, KONFERENCIJA, NAUČNIH SKUPOVA, MATURANTSKIH ISPRAĆAJA, ROĐENDANA,
PROTOKOLA i raznih drugih javnih i privatnih manifestacija

- Usluge povezivanja ugostiteljskih i hotelskih institucija sa naručiocima raznih manifestacija, (modne revije odeće, frizura, šminke, filmske revije, itd.) i sa davaocima usluga (catering, baloni i razni drugi ukrasi, cveće, muzika, štampane dekoracije, od pozivnica do velikih ispisa po potrebi)

Biznis plan

Današnje poslovanje nezamislivo je bez finansijskih instrumenata kojima srpsko financijsko trzište obiluje. Kako se snaći sa veoma strogim uslovima banaka i ostalih finansijskih institucija bez čijeg je posredovanja nemoguće postati uspešan preduzetnik? Mi pružamo usluge savetovanja na finansijskom trzištu kao i izradu svih oblika biznis planova koji će Vam pomoći u realizaciji investiconih poduhvata potrebnih za osiguranje kredita.


N
Komp

 


 

Prikupljanje podataka

...